Pored nemerljivih ljudskih žrtava, saobraćajne nesreće prouzrokuju i ogroman materijalni gubitak. Vujanić: Toliko osoba doprinese porezima, računaju se troškovi školovanja...

U SRBIJI je prošle godine u saobraćanim nesrećama poginulo 546 ljudi! Iako je to, bar u našim krajevima nepopularno, ta crna cifra može da se, po važećim metodologijama iskaže i u novčanom iznosu. Prema našim standardima, državu bi ovaj nesrećni bilans koštao oko 250 miliona evra, a po evropskim više od 1,6 milijardi evra!

- Veoma je teško govoriti o tome jer je svakako, svaki ljudski život neprocenjiv - kaže, za "Novosti", profesor dr Milan Vujanić.

Svaka država, međutim, mora da ukalkuliše sve aspekte saobraćajnih nesreća, da sve izvaga da bi, u okviru svojih mogućnosti, mogla da predupredi i smanji broj nezgoda. Tako su naše nadležne instutucije donele plan smanjenja broja nesreća, među kojima je i cilj da 2020. nijedno dete ne strada na našim drumovima, a sve to iziskuje i ogromna sredstva.

- Svaki uložen dinar je izuzetno značajan i spasavanje svakog ljudskog života je nemerljivo - kaže profesor dr Milan Vujanić, vodeći naš stručnjak iz ove oblasti. - Ali ma koliko to izgledalo nepopularno, nehumano, tačno je izračunato i koliko košta gubitak svakog čoveka.

Profesor Vujanić kaže da postoji precizna računica koliko košta gubitak svakog života u saobraćajnim nesrećama. Kod nas je ta cifra 478.000 evra, dok je u zemljama Evrope po starom sistemu donedavno bila oko 1,3 miliona evra, a po novim proračunima, sveobuhvatnijoj metodoligiji, 3,2 miliona evra!

- Nisu oni nehumaniji od nas - kaže profesor. - Jednostavno, oni pokušavaju da pokažu koliko sve to košta jedno društvo. Ni oni jasno ne tvrde da ljudski život ima cenu, i tu moramo da se razumemo.

* To bi značilo da je Srbija prošle godine, kada je nastradalo 546 lica, izgubila i oko 270 miliona evra. Kad bismo računali po evropskim kriterijumima ta cifra bi iznosila basnoslovnih 1,6 milijardi evra. Kako se dolazi do tih proračuna?

- Nažalost, ljudski život nema cenu ali se računa koliko je uloženo u školovanje, zdravstvenu zaštitu, koliko bi ta osoba doprinela društvu kroz poreze, plaćanje penzijskog, zdravstvenog osiguranja, kroz to koliko bi doprineo radom, podizanjem dece i slično. To su takozvani "troškovi u senci".

* Sve ovo se radi da bi se "opravdalo" ulaganje u bezbednost u saobraćaju?

- Amerikanci su, na primer, izračunali da muško dete od 10 godina koje, nažalost, izgubi život, državu košta 110.000 dolara, a žensko 70.000. Zašto, ne znam, ali tako je - kaže dr Vujanić.

* Ono što je, takođe, bar za naše pojmove nezamislivo jeste da, na primer, slabije obrazovan čovek "košta" višestruko manje od doktora nauka.

- Ponavljam da je sa našim sistemom vrednosti ovo teško prihvatiti, ali tako razvijene zemlje računaju. Oni čak izračunaju koliko košta izdržavanje kazne lica koje je odgovorno za udes, kolike su plate čuvara zatvora, dnevnice. Koliko košta uviđaj, veštačenje. Tu su troškovi automobila i slično, najmanji, skoro beznačajni u celoj sumi.

* Jasno je da postoji cilj ovakvog računanja?

- U Srbiji smo od 1.274 poginula 2000. godine uspeli da raznim merama smanjimo taj broj na 500-600 poginulih. Sve to zahteva i znatna materijalna sredstva. Kako ih obezbediti, kako do njih doći je druga tema. Ali, pogledajte slučaj iz jedne razvijene države koja, na primer, na nekom delu puta ima 200-300 poginulih godišnje, i to ih košta 600 miliona evra. Oni onda kažu da bi izgradnja nove saobraćajnice, obilaznice, nadvožnjaka, tunela, koštala 500 miliona ali da bi se sačuvali mnogobrojni životi. I odmah rade. To je poenta svega - zaključuje profesor dr Milan Vujanić.

PUNjENjE BUDžETA

SVAKA država izdvaja planiranjem u budžetu sredstva za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Teško je izmeriti koliko se godišnje novca slije za ovu namenu jer i ulaganje u putnu infrastrukturu, na primer, znači ulaganje u bezbednost.

Veoma je bitno i finansiranje lokalnih samouprava jer 90 odsto ljudi pogine u svojim sredinama u saobraćajnim nesrećama.

Naš zakon o bezbednosti saobraćaja trenutno od svake kazne naplaćene na nekoj teritoriji toj samoupravi prebacuje 30 odsto sredstava. U Republici Srpskoj se uzima jedan odsto bruto od svakog iznosa polise auto-osiguranja.

U Srbiji je to prošle godine iznosilo oko 14,65 miliona evra, a u Republici Srpskoj oko 550.000 evra.

Izvor: novosti.rs