Vlasti Pariza, Madrida, Meksiko Sitija i Atine nameravaju da do 2025. proteraju vozila na dizel-gorivo da umesto njih podstiču automobile na struju, vodonik i da promovišu biciklizam i pešačenje.

Uprkos tome što proizvođači tvrde da su najnovija vozila na dizel-gorivo ekološki čistija nego ikada ranije, vlasti nekoliko najvećih svetskih gradova planiraju da sa ulica proteraju automobile sa dizel-motorima kako bi smanjili zagađenje vazduha. Pariz, Madrid, Meksiko Siti i Atina odlučni su da do 2025. godine zabrane dizelaše i da umesto toga daju novčane podsticaje za upotrebu vozila na struju ili vodonik i promovišu biciklizam i pešačenje.

Kampanji su se u Londonu pridružili lekari koji su na uličnom protestu naveli da oko 9.400 stanovnika britanske prestonice godišnje umre od posledica bolesti povezanih sa udisanjem lošeg vazduha. Dizel-motori tome doprinose na dva načina – proizvodnjom takozvanih suspendovanih čestica PM 10, toliko sitnih da mogu da se probiju duboko u pluća i da izazovu ozbiljne posledice po zdravlje, kao i emisijom štetnih azotnih-oksida. Ali, bez obzira na to što su ova vozila, lokalno posmatrano, značajni zagađivači, njihova upotreba je dugo u porastu, ne samo zbog ekonomskih razloga (manja potrošnja) već i zbog toga što su im proizvođači i brojne države davali prednost zbog manje emisije ugljen-dioksida, značajnog uzročnika klimatskih promena.

Najavljena zabrana za dizelaše trebalo bi da bude primer i drugim velikim svetskim gradovima koji kubure sa zagađenjem vazduha, ali, takođe, i da bude opomena auto-industriji. Ranija iskustva pokazuju da su proizvođači uvek bili na šteti kad nisu pratili promene propisa i ekološke politike.

Dok Meksiko Siti, koji muku muči i sa saobraćajnim gužvama, pokušava da ljude preusmeri na javni prevoz, podzemnu železnicu i ulaže u izgradnju biciklističkih staza, drugi gradovi iz ove četvorke već su preduzeli konkretne poteze. Tako je u Parizu zabranjen ulazak u grad svim vozilima proizvedenim pre 1997. godine, s tim što će starosna granica u naredne četiri godine biti još stroža. Osim toga, jedna od najvećih pariskih avenija Jelisejska polja zatvorena je za saobraćaj jednom mesečno, a u pešačku zonu pretvorena je i tri kilometra dugačka ulica uz desnu obalu Sene.

Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je oko tri miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje povezano sa izloženošću aero-zagađenju.

Izvor: politika.rs